Mihajlo Mitrović

In Memoriam

profesor Mihajlo Mitrović

Slučajni susreti sa velikim stvaraocima, najčešće postanu sudbinski. Oni  nadalje ostaju tako jaki, da Vas od tog časa pa sve dok i sami funkcionišete, oplemenjuju i nadahnjuju za dalji rad na profesionalnom ali i životnom planu. Prilika i čast da upoznam čuvenog kolegu Mihajla Mitrovića, njegovu suprugu i unuka, pružila mi se mi se pre 15 godina, kada sam se sa njim igrom sudbine, našao u istom redu za sedenje tokom avionskog leta ka Kritu. Razgovor se tokom putovanja spontano pretvorio u poziv od strane profesora da zajedno obiđemo arheološki lokalitet Knosos. Običan poziv za druženje i zajednički obilazak lokaliteta,  pretvorio se u veliki užitak i čast, da Minosovu palatu obidjem u društvu moje tadašnje verenice( današnje supruge), i da nam prilikom tog obilaska profesor Mihajlo Mitrović lično, bude predavač - vodič kroz arhitekturu minojske civilizacije. Čarobni i nadahnuti profesorovi opisi, su nas uz laganu šetnju i malo mašte, vrlo brzo vratili u doba moći i snage minojskih vladara, o čijoj vladavini i posle 3.5 hiljade godina, ponosno svedoče ostaci arhitekture, kao jedinstvene sinergije arhitektonske estetike i savršenog urbanističkog plana dvora, koji je nesumljivo ukazivao na visoke estetske ali i inženjerske domete graditelja tog doba. 

Prateći stope velikog umetnika i inženjera hodali smo po tragovima prošlosti Minojske civilizacije

Kao neprikosnoveni vladar arhitektonske teorije ali i prakse Jugoslavije , danas Srbije, prof. Mihajlo Mitrović je za buduća pokolenja ostavio veliki broj jedinstvenih i upečatljivih  dela poput "Geneks" kula kao jedan od njegovih najznačajnijih arhitektonskih poduhvata, koje su se sa pravom našle na naslovnoj strani kataloga za izložbu pod nazivom  "Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980" u MOMA galeriji u Njujorku tokom upravo ove 2018. godine.

Držeći dostojanstveno vrhunski nivo brutalističkog pristupa arhitektonskom stvaranju, kojeg na internacionalnoj sceni predstavljaju objekti poput Korbizjeovog "Saint Marie De La Tourette " manastira sagrađenog pokraj Liona u Francuskoj 1960 godine , "Gimnazije Kagava Prefekture" u Japanu autora Kenzo Tange, Kompleksa " Habitat '67"  Moše Safdie, u vreme kada Luis Kan stvara svoje revolucionarno delo "Daka Parlament" u Bangladešu 1982, profesor Mitrović bravurozno projektuje poslovno - stambeni objekat "Geneks" kule na Novom Beogradu.

GENEX kule

https://www.gradnja.rs/in-memoriam-mihajlo-mitrovic-odlazak-legende-svetskog-arhitektonskog-brutalizma/

Arhitektura iz serijala "Ratovi zvezda", odjednom tih 80- tih postaje stvarnost na arhitektonskom nebu Jugoslavije, Srbije i Beograda. Kule "Geneks" ponosno streme ka nebu i budućnosti (baš kao i neki od objekata iz pomenutog serijala ) što je u vreme njihove izgradnje bila jedinstvena prilika da se jugoslovenski brutalizam, dostojno predstavi na internacionalnoj arhitektonskoj sceni sa takvim svetskim kreatorom i misliocem kakav je bio profesor Mihajlo Mitrović.

Za njegov urbanistički i arhitektonski opus je svakako potrebno daleko više prostora, ali je u ovom trenutku potrebno pomenuti, da je njegovo oštro pero bilo nepresušni korektor javnog mnjenja po pitanju mnogih stavova o arhitekturi , prostoru ali i razvoju gradova Srbije. Njegov otvoren i jasan stav i neprestana borba sa mediokritetima, koji iz čiste sujete nisu videli i prepoznali značaj profesije arhitekte radi promocije svojih sopstvenih ideja, trajala je do njegovih zadnjeg dana fizičkog boravka na našoj maloj ali svakako lepoj planeti Zemlji. Beležiti uspehe drugih kolega, i pisati o njima sa takvom strašću, osobina je samo velikih humanista i ljudi bez sujete, pa nam je pored svih projekata i tekstova profesor kao vrednu zaostavštinu ostavio i knjigu "Arhitektura Beograda 1950-2012".

 Ono što nas je profesor Mihajlo naučio i ostavio nam u amanet, je da se kvalitet i trajanje u arhitektonskom stvaralaštvu može postići samo posvećenošću i velikim radom na istraživanju i pripremi teme, o kojoj bi neko pisao ili kreirao - projektovao ambijent, koji bi samo na sa takvim pristupom postao trajna vrednost, i to ne pojedinca već grada, države ali i internacionalnog nasleđa, ukoliko se to delo na adekvatan način predstavi, održava i štiti. Ovaj tužni trenutak kada nas je profesor napustio, je možda i prava prilika da se nasleđe "moderne" a posebno veliki broj objekata koje je profesor Mihajlo Mitrović projektovao, stave pod zaštitu države kao reprezentativni primerci arhitektonskog nasledja druge polovine 20. veka. Tako bi država Srbija imala priliku da se na adekvatan način oduži svom velikom stvaraocu i kreatoru arhitektonske misli Srbije, koji nije imao dlake na jeziku kada je bilo potrebno polemisati o kvalitetu i pristupima urbanizmu i arhitekturi na čitavoj teritoriji Srbije, ali koji je svoj stav gradio na dragocenim iskustvima majstora arhitektonskog zanata, u koje je nesumnjivo i sam spadao.

Dragi profesore Mihajlo, hvala Vam na Vašim delima a posebno na  rečima koje ste nam ostavili u POLITICI pišući o arhitekturi na takav način, koji je mnoge generacije zahvaljujući Vašem umeću i talentu za pisanje,  uveo u svet arhitekture na najlepši način na koji se ona može rečima predstaviti .