In Memoriam
profesor Mihajlo Mitrović
Slučajni susreti sa velikim stvaraocima, najčešće postanu
sudbinski. Oni nadalje ostaju tako jaki,
da Vas od tog časa pa sve dok i sami funkcionišete, oplemenjuju i nadahnjuju za
dalji rad na profesionalnom ali i životnom planu. Prilika i čast da upoznam
čuvenog kolegu Mihajla Mitrovića, njegovu suprugu i unuka, pružila mi se mi se
pre 15 godina, kada sam se sa njim igrom sudbine, našao u istom redu za sedenje
tokom avionskog leta ka Kritu. Razgovor se tokom putovanja spontano pretvorio u
poziv od strane profesora da zajedno obiđemo arheološki lokalitet Knosos. Običan
poziv za druženje i zajednički obilazak lokaliteta, pretvorio se u veliki užitak i čast, da
Minosovu palatu obidjem u društvu moje tadašnje verenice( današnje supruge), i
da nam prilikom tog obilaska profesor Mihajlo Mitrović lično, bude predavač -
vodič kroz arhitekturu minojske civilizacije. Čarobni i nadahnuti profesorovi opisi,
su nas uz laganu šetnju i malo mašte, vrlo brzo vratili u doba moći i snage minojskih
vladara, o čijoj vladavini i posle 3.5 hiljade godina, ponosno svedoče ostaci arhitekture,
kao jedinstvene sinergije arhitektonske estetike i savršenog urbanističkog
plana dvora, koji je nesumljivo ukazivao na visoke estetske ali i inženjerske
domete graditelja tog doba.
Prateći stope velikog umetnika i inženjera hodali smo po tragovima prošlosti Minojske civilizacije
Kao neprikosnoveni vladar arhitektonske teorije ali i
prakse Jugoslavije , danas Srbije, prof. Mihajlo Mitrović je za buduća
pokolenja ostavio veliki broj jedinstvenih i upečatljivih dela poput "Geneks" kula kao jedan
od njegovih najznačajnijih arhitektonskih poduhvata, koje su se sa pravom našle
na naslovnoj strani kataloga za izložbu pod nazivom "Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980" u MOMA galeriji u Njujorku
tokom upravo ove 2018. godine.
Držeći dostojanstveno vrhunski nivo brutalističkog pristupa
arhitektonskom stvaranju, kojeg na internacionalnoj sceni predstavljaju objekti
poput Korbizjeovog "Saint Marie De La Tourette " manastira sagrađenog
pokraj Liona u Francuskoj 1960 godine , "Gimnazije Kagava Prefekture"
u Japanu autora Kenzo Tange, Kompleksa " Habitat '67" Moše Safdie, u vreme kada Luis Kan stvara
svoje revolucionarno delo "Daka Parlament" u Bangladešu 1982,
profesor Mitrović bravurozno projektuje poslovno - stambeni objekat
"Geneks" kule na Novom Beogradu.
GENEX kule
https://www.gradnja.rs/in-memoriam-mihajlo-mitrovic-odlazak-legende-svetskog-arhitektonskog-brutalizma/
Arhitektura
iz serijala "Ratovi zvezda", odjednom tih 80- tih postaje stvarnost
na arhitektonskom nebu Jugoslavije, Srbije i Beograda. Kule "Geneks" ponosno
streme ka nebu i budućnosti (baš kao i neki od objekata iz pomenutog serijala )
što je u vreme njihove izgradnje bila jedinstvena prilika da se jugoslovenski
brutalizam, dostojno predstavi na internacionalnoj arhitektonskoj sceni sa takvim
svetskim kreatorom i misliocem kakav je bio profesor Mihajlo Mitrović.
Za njegov
urbanistički i arhitektonski opus je svakako potrebno daleko više prostora, ali
je u ovom trenutku potrebno pomenuti, da je njegovo oštro pero bilo nepresušni korektor
javnog mnjenja po pitanju mnogih stavova o arhitekturi , prostoru ali i razvoju
gradova Srbije. Njegov otvoren i jasan stav i neprestana borba sa
mediokritetima, koji iz čiste sujete nisu videli i prepoznali značaj profesije
arhitekte radi promocije svojih sopstvenih ideja, trajala je do njegovih
zadnjeg dana fizičkog boravka na našoj maloj ali svakako lepoj planeti Zemlji.
Beležiti uspehe drugih kolega, i pisati o njima sa takvom strašću, osobina je
samo velikih humanista i ljudi bez sujete, pa nam je pored svih projekata i
tekstova profesor kao vrednu zaostavštinu ostavio i knjigu "Arhitektura
Beograda 1950-2012".
Ono što nas je profesor Mihajlo naučio i
ostavio nam u amanet, je da se kvalitet i trajanje u arhitektonskom
stvaralaštvu može postići samo posvećenošću i velikim radom na istraživanju i
pripremi teme, o kojoj bi neko pisao ili kreirao - projektovao ambijent, koji
bi samo na sa takvim pristupom postao trajna vrednost, i to ne pojedinca već
grada, države ali i internacionalnog nasleđa, ukoliko se to delo na adekvatan
način predstavi, održava i štiti. Ovaj tužni trenutak kada nas je profesor
napustio, je možda i prava prilika da se nasleđe "moderne" a posebno
veliki broj objekata koje je profesor Mihajlo Mitrović projektovao, stave pod
zaštitu države kao reprezentativni primerci arhitektonskog nasledja druge
polovine 20. veka. Tako bi država Srbija imala priliku da se na adekvatan način
oduži svom velikom stvaraocu i kreatoru arhitektonske misli Srbije, koji nije
imao dlake na jeziku kada je bilo potrebno polemisati o kvalitetu i pristupima
urbanizmu i arhitekturi na čitavoj teritoriji Srbije, ali koji je svoj stav
gradio na dragocenim iskustvima majstora arhitektonskog zanata, u koje je
nesumnjivo i sam spadao.
Dragi
profesore Mihajlo, hvala Vam na Vašim delima a posebno na rečima koje ste nam ostavili u POLITICI pišući
o arhitekturi na takav način, koji je mnoge generacije zahvaljujući Vašem umeću
i talentu za pisanje, uveo u svet
arhitekture na najlepši način na koji se ona može rečima predstaviti .
