Depeche Mode in Belgrade Serbia

 

It was an ordinary evening in month of may 2013. in Serbia . But for a one special reason, it was not . Basildon ambasadors were in Belgrade.

When someone grows up in 80's in Serbia ... everything counts. It was the night when I was privileged to be in chance, to look into my careless memories of the youth, that stays inside of me for a whole three decade .

We were growing up with their music , their words and mode ... depeche mode .

The scene was simple. Three large digital screens, but with Mr. Anton Johannes Gerrit Corbijn van Willenswaard alias Anton Corbijn behind the wheel, with his very special unique minimalistic video style production on screen .

Miraculous show, for the marvelous people.

Dave's voice that goes deep into your soul, music as a perfect boat for transport that voice,  and Mr.Corbins picture, as a wind that leeds that boat into heavens harbour.

                                                                        

http://www.youtube.com/watch?v=nhZdL4JlnxI  

 

http://www.youtube.com/watch?v=JIrm0dHbCDU

 

 

music in architectural mode

 

Architecture is not just a structure ... architecture is composition ...

The music is composition ... the architecture is music ...

The music are in close relation with mode ...

Dispatche the architecture ... could be so complicated in practise ...

But if you use depeche mode , variation just suddenly become creation ...

 Try to listen DM and create ... and soon you will see the difference ...

 

Strange LOVE

I’m not trying to say ... I’ll have it all  my way ... I’m always willing to learn
When you’ve got something to teach ... And I’ll make it all worthwhile ...
                                                                                                                I’ll make your heart smile

Oscar Niemeyer / dizajn nameštaja

Oscar & Anna Maria Niemeyer/ Rio stolica 1978.

Kao i mnogi iz plejade velikih majstora moderne, ni Oscar nije propustio priliku da svoju doslednost "krivim" linijama prikaže i u oblasti dizajna nameštaja.

Jedan od svojih najuspešnijih dizajnerskih poduhvata produženu stolicu - sofu za uživanje nazvao je simbolično Rio.  U jedinstvenom i neponovljivom Niemeyer stilu, inspirisanom  ženskim oblinama i njegovom ličnom odnosu prema prirodi koju predstavlja okruženje i sam grad Rio, nastaje delo majstora koje čak i kao izložbeni eksponat ostavlja bez daha svakog pasioniranog ljubitelja dizajna .

Kuriozitet predstavlja svakako i činjenica da je tu stolicu dizajnirao 1978.godine zajedno sasvojom kćerkom Anom Maria Niemeyer.

Rio stolica predstavlja upotrebni predmet ali svakako i skulpturalni odraz u funkciji delova opreme modernih enterijera, koji nemaju odnos prema vremenu i stilu, već predstavljaju  vanvremenske kreacije majstora dizajna koji je svoj talenat očigledno preneo i na svoju kćerku .

Oscar Niemeyer

In memoriam Oscar Niemeyer

Управо у време када сам прикупљао материјал за представљање  интернационалног  стила ткз. "модерне" на овом блогу, земаљском куглом је прострујала вест осмрти Oscar Niemeyer -а .

Niemeyer, колега који је припадао групи ткз. "белих" архитеката, доследних у приступу пројектовању које су карактерисале бетонске структуре са органским-радијалним приступом креирању основних форми објеката, и белом бојом као својеврсним белегом у приступу материјализацији и завршној обради његове архитектуре, после 105 година боравка на планети Земљи, нажалост више није  са нама.Узвишеност и монументалност његових дела која су настајала  са једноставним, али веома прецизно дефинисаним и осмишљеним потезима,  још дуго ће говорити о његовој жељи да птицу, која је симболично  основа урбанистичког плана града Brasílie, упути ка небеском плаветнилу и анђеоским рукама творца, који је баш њему дао дар, да у његово име креира на планети Земљи .

О својем раду најчешће се изражавао кроз појашњење приступа облицима са три аспекта :

"Оно што мене привлачи, није прав угао или права линија,већ слободна и сензуална крива.Крива линија, која се може наћи у природи у планинама моје земље,крива у линијама кретања реке, или у облинама моје вољене жене. "

Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer Soares Filho, био је мој уважени колега којег сам готово доживљавао као свог посебног и веома цењеног пријатеља.Упркос томе што нисам имао прилику да га и лично упознам,  кроз "комуникацију" са његовом архитектуром, имао сам веома посебан осећај да се познајемо односно да смо пријатељи .Осећај губитка пријатеља није ми улепшао јучерашњи дан.

Случајно или не, баш ове недеље на мом радном столу стајала је управо фотографија једног од његових најзначајнијих објеката ,катедрале у Бразилији ,за коју је 1988.  добио престижну награду за архитектуру Pritzker.

Запитао сам се пар пута током свакодневног обављања текућих послова , зашто се та фотографија баш ове недеље, нашла ван албума у фокусу мог погледа ка радном столу .
После добијања тужне вести о његовој смрти, фотографија и њено појављивање добили су сасвим одређен смисао ...мени је после сазнања информације о његовој смрти, било сасвим јасно да сам поруку од "пријатеља", пред његов пут у вечност добио .Разумећу свакако да може бити и оних који могу помислити да је то што сам описао, а везано је за  време када се поменута фотографија нашла на мом столу пука коенциденција. Али по мом скромном убеђењу и сасвим нормаланом односу према религији, случајност за тако конкретну ситуацију, посебно посматрајући функцију поменутог објекта на фотографији ,појаву баш те фотографије и тог објекта у тренуцима његових последњих дана боравка на планети Земљи,свакако не сврставам у обичан немар који би  резултовао мојим држањем "тамо неке" фотографије ван фото албума.
Драги пријатељу, почивај у миру и спокоју али и чињеници да ће твоја дела вечно говорити о способности људског бића да креира и комуницира са природом, на тако јединствен начин на који си то ти радио.

п.с.његов опус биће ускоро на посту