In memoriam Oscar
Niemeyer
Управо у време када сам прикупљао материјал за представљање интернационалног стила ткз. "модерне" на овом блогу, земаљском куглом је прострујала вест осмрти Oscar
Niemeyer -а .
Niemeyer, колега који је припадао групи ткз. "белих" архитеката, доследних у приступу пројектовању које су карактерисале бетонске структуре са органским-радијалним приступом креирању основних форми објеката, и белом бојом као својеврсним белегом у приступу материјализацији и завршној обради његове архитектуре, после 105 година боравка на планети Земљи, нажалост више није са нама.Узвишеност и
монументалност његових дела која су настајала са једноставним, али веома прецизно
дефинисаним и осмишљеним потезима, још
дуго ће говорити о његовој жељи да птицу, која је симболично основа урбанистичког плана града Brasílie, упути ка небеском плаветнилу и
анђеоским рукама творца, који је баш њему дао дар, да у његово име креира на
планети Земљи .
О
својем раду најчешће се изражавао кроз појашњење приступа облицима са три
аспекта :
"Оно
што мене привлачи, није прав угао или права линија,већ слободна и сензуална
крива.Крива линија, која се може наћи у природи у планинама моје земље,крива у
линијама кретања реке, или у облинама моје вољене жене. "
Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer Soares Filho, био је мој уважени колега којег сам
готово доживљавао као свог посебног и веома цењеног пријатеља.Упркос томе што нисам
имао прилику да га и лично упознам, кроз
"комуникацију" са његовом архитектуром, имао сам веома посебан осећај
да се познајемо односно да смо пријатељи .Осећај губитка пријатеља није ми
улепшао јучерашњи дан.
Случајно
или не, баш ове недеље на мом радном столу стајала је управо фотографија
једног од његових најзначајнијих објеката ,катедрале у Бразилији ,за коју је 1988.
добио престижну награду за архитектуру
Pritzker.
Запитао сам се пар пута током свакодневног обављања текућих послова , зашто се та фотографија баш ове
недеље, нашла ван албума у фокусу мог погледа ка радном столу .
После добијања тужне вести о његовој смрти, фотографија и њено појављивање добили су сасвим одређен смисао ...мени је после сазнања информације о његовој смрти, било сасвим јасно да сам поруку од "пријатеља", пред његов пут у вечност добио .Разумећу свакако да може бити и оних који могу помислити да је то што сам описао, а везано је за време када се поменута фотографија нашла на мом столу пука коенциденција. Али по мом скромном убеђењу и сасвим нормаланом односу према религији, случајност за тако конкретну ситуацију, посебно посматрајући функцију поменутог објекта на фотографији ,појаву баш те фотографије и тог објекта у тренуцима његових последњих дана боравка на планети Земљи,свакако не сврставам у обичан немар који би резултовао мојим држањем "тамо неке" фотографије ван фото албума.
Драги
пријатељу, почивај у миру и спокоју али и чињеници да ће твоја дела вечно говорити о
способности људског бића да креира и комуницира са природом, на тако јединствен
начин на који си то ти радио.
п.с.његов
опус биће ускоро на посту
