Drug arhitekta,
Pored nenadmašnog scenarija iz filma "Tajvanska kanasta" potpisanog od strane tada talentovanih mladih, a danas bardova filmske i pozorišne režije Gorana Markovića i Milana Nilkolića, sa neprevazidjenim likom Saše Belopoljanskog, koji u situaciji bez tate i širokih ledja, uzima sve poslove ne bi li preživeo a koji mu na kraju dolaze glave, Milić Vukašinović 1982 piše tekst o svom bezimenom drugu arhitekti sa vanvremenskom dimenzijom koja je univerzalna gotovo već 40 godina.
Njegov lik je ipak preživeo i napustio sredinu koju je
Milić Vukašinović - Vatreni poljubac
tako jednostavno i vrlo realistično opisao u svojoj pesmi :
Moj drug je otiš’o van
Arhitekta je moj drug
Zaista nije imo kud
Najbolji je bio od svih
Al’ nije bio jači od njih
Zaista nije imo kud
Najbolji je bio od svih
Al’ nije bio jači od njih
Jer on nije tatin sin
Njegov tata nije džin
Pod prezimenom ne znaš ih baš
Nije u igri dam ti, daš
Moj drug je otiš’o van
Njegov tata nije džin
Pod prezimenom ne znaš ih baš
Nije u igri dam ti, daš
Moj drug je otiš’o van
I sada isti moj drug
Širom svijeta je poznat svud
Govorio je i pad je let
On sada gradi za svijet
Širom svijeta je poznat svud
Govorio je i pad je let
On sada gradi za svijet
Al’ on nije tatin sin
Njegov tata nije džin
Pod prezimenom ne znaš ih baš
Nije u igri dam ti, daš
Moj drug je otiš’o van
Njegov tata nije džin
Pod prezimenom ne znaš ih baš
Nije u igri dam ti, daš
Moj drug je otiš’o van